Манастир Руденица налази се у близини Александровца, у расинском округу, у јужном делу Србије. Подигао га је властелин Вукашин са женом Вукосавом, и њихови ктиторски портрети сачувани су у наосу цркве. Црква, која је данас посвећена Светом Илији, а првобитна посвета јој није позната, изграђена је крајем XIV века, а осликана између 1403. И 1405. године. Велики део сликарства је уништен, с обзиром да је црква била у рушевинама и без крова све до 1936. када је обновљена. Припада моравској школи градитељства, по својој основи и декоративним елементима. Саграђена је као триконхос, са апсидом споља петостраном, изнутра полукружном, куполом над наосом која се ослања на пиластре и слепом калотом над припратом. Кордонски венац дели фасаду на два дела- горњи, украшен розетама, и доњи бифорама. Омалтарисане површине фасаде оживљене су фреско декорацијом која опонаша ћелијасти начин зидања.

Један од сликара, највероватније предводник групе зографа, оставио је своје име, Теодор, поред представе Богородице на северном зиду проскомидије. Вероватно је он заслужан за портрете ктитора на јужном зиду западног травеја наоса, као и за портрете деспота Стефана Лазаревића и његовог брата Вука на западном зиду. У првој зони, сачуване су и друге стојеће фигуре, Христа, Богородице, апостола Петра и Павла, светих ратника и монаха, међу којима су и Свети Симеон Немаља и Свети Сава српски. Изнад њих су сцене из циклуса Великих празника, Христових страдања и попрсја светитеља. У куполи, између прозора, фрагменти фигура старозаветних пророка се могу видети. У олтарском простору, само су се стојеће фигуре у доњој зони сачувале. Како постоје трагови малтера у припрати, вероватно је да је и овај простор био осликан, иако се никакви остаци живописа нису сачували.

Манастир је активан од када је обновљен 1936. Фреске су конзервиране 1971., а архитектура 1996. године.