Манастир Раваница налази се у централној Србији, у близини Ћуприје, у подножју Кучајских планина. Манастирски храм посвећен Вазнесењу задужбина је и гробна црква кнеза Лазара. На основу преписа оснивачке повеље закључује се да је њена градња завршена 1381. године. Осликавање је завршено, највероватније, око 1385.

Црква је основе развијеног триконхоса, са уписаним крстом у средишњем делу и певничким апсидама којим се завршавају бочни краци. Над укрсницом је купола која се ослања на четири ступца, док су између кракова крста четири мале куполе. Олтарски простор је троделни са олтарском апсидом и нишама протезиса и ђаконикона. Над остацима првобитне припрате подигнута је нова почетком 18. века. Некадашња припрата била је отворена, са четири ступца и слепим кубетом над средишњим травејем. Манастирске зидине су поседовале седам кула, као и параклис који је био осликан.

Црква је осликана у три узастопне сезоне и сваки пут је упошљавана друга скупина живописаца. Прво је осликана велика купола, потом мање куполе, сводови, и виши делови зидова, док је трећа дружина осликала две најниже зоне наоса.

У олтару се сачувала у доњој зони Служба архијереја и анђели, као и две сцене из Христовог страдања; у другом реду је Христос Агнец и попрсја светих архијереја, док су у трећој зони Причешће апостола, стојеће фигуре светитеља и сцене Христових чуда. У полукалоти је Богородица са малим Христом и два арханђела. Сликарство у протезису и ђаконикону је јако оштећено.

У доњој зони наоса су стојеће фигуре светих ратника, монаха и пустиножитеља. На западном зиду је ктиторска композиција на којој су приказани кнез Лазар и кнегиња Милица са синовим Стефаном и Вуком. Како се може видети на архивским фотографијама које се чувају у Народном музеју Србије, изнад њих је био приказан Христос како благосиља у сегменту неба. У горњим зонама су попрсја светитеља, сцене из циклуса Христове јавне делатности и Великих празника. У малим куполама, у три низа, приказани су старозаветни праведници и анђеоске силе, а у калотама- попрсја Богородице, Христа Старца Дана, арханђела Михаила и Христа Емануиила. У великој куполи су у пандантифима предстаљени јеванђелисти и између њих Мандилион, Керамион и по два сегмента неба са Десницом Божјом и симболима јеванђелиста. У две зоне су распоређени старозаветни пророци, изнад којих је Небеска литургија као и остаци попрсја Христа Пантократора у калоти.

Манастир Раваница је током своје дуге историје у више наврата постардао; први пут, већ 1398 када су Турци запалили манастирски комплекс. До обнове Пећке патријаршије, манастир је више пута нападан и пљачкан, након чега је уследио период релативног мира у животу ове монашке заједнице, о чему сведоче и страни путописци. Током аустријско-турских ратова и непосредно по њиховом завртшетку, уследила су тешка времена, поновна паљења, глад, да би манастир потпуно опустео наредне три деценије. 1718. јеромонах Стефан подухватио се обнове цркве и припрате које су остале без оловног покривача, што је у великој мери допринело пропадању грађевине и живописа. У другој половини 18. века, Раваница је постала центар устаничког покрета, због чега су често вођене борбе око ње, и црква и други делови манастири у више наврата спаљени. Опсежнији радови на обнови споменика извођени су већ 1844. године. У периоду између 1957 и 1961. године, Републички завод за заштиту споменика спровео је конзерваторско-рестаураторске радове на цркви.