На обронцима планине Рудник, 25 км од Крагујевца, налази се живописно село Рамаћа са старом црквом у народу познатом као Куманица, данас посвећеној Светим Константину и Јелени. Црква је првобитно била посвећена Светом Николи, што се може закључити по представи овог светитеља у оквиру ктиторске композиције као и опширном циклусу његових чуда. Не зна се тачно када је црква подигнута и живописана, нити идентитет ктитора чији су се портрети очували на јужном зиду наоса. Претпоставке о датовању вршене су на основу фигура насликаних на западном зиду испод попрсја Христа у сегменту неба који их благосиља; док су поједини истраживачи мишљења да су фигуре портрети кнегиње Милицe, младог кнеза Стефана и кнеза Лазара, неки сматрају да су на западном зиду цркве представљени деспот Стефан са супругом Јеленом Гатилузио, док су неки становишта да су на том месту приказани деспот Лазар Бранковић и његова супруга, деспотица Јелена Палеолог. Према различитим хипотезама, живопис цркве у Рамаћи датује се најраније у последње деценије XIV века, а најкасније до 1457. године.
Поред већ наведених композиција, у најнижој зони сачувале су се појединачне фигуре светитеља, махом светих ратника и мученица, док су у зони изнад медаљони са попрсјима светих. У горњим зонама су поред представа светитеља и анђела, као и бројних сцена из циклуса Светог Николе, приказане сцене из Богородичиног живота, Великих празника и Христових страдања. Сликарство у куполи је доста страдало, али се могу препознати дванаест пророка у тамбуру, као и Небеска литургија изнад њих, док су у пандантифима испод представе јеванђелиста и мандилион између. У олтарској апсиди приказани су Служба архијереја, Поворка анђела, као и Причешће апостола, док је у полукалоти апсиде насликана Богородица са Христом и два анђела.
У првој половини XIX века, велика дрвена припрата дограђена је једноставној цркви изграђеној од камена. Ова грађевина основе сажетог уписаног крста са куполом над средишњим делом за разлику од других споменика Моравске архитектуре нема декоративну пластику и једини украс на фасади представљају пиластри и лукови. Тамбур куполе изразито је витак, осмостран са спољне и кружан са унутрашње стране. Централна олтарска апсида је споља и изнутра полукружна, као и проскомидија, док је ђаконикон споља квадратног облика.