На великом узвишењу са кога се простире поглед на Нови Пазар и околину налази се манастир Ђурђеви Ступови. Подигнут 1170/71. године, како сазнајемо са фрагмента натписа са западног портала цркве, један је од најстаријих српских средњовековних сакралних споменика. Манастир је основао Стефан Немања, убрзо након што је постао велики жупан Рашке, у близини своје престонице у старом граду Расу. Посветио га је светом Ђорђу, као завет захвалности светитељу којем се молио за избављење из тамнице у коју су га браћа затворила, како нас обавештвава Стефан Првовенчани у житију свог оца.

Црква је једнобродна са бочним вестибилима, троделним олтарским простором и кулама-звоницима на западној страни, по којима и носи популарни назив. Улазни пирг је претворен у капелу 1282/83 године, намењену да буде гробно место краља Драгутина. У то време, подигнута је нова трпезарија и конаци, осликане су припрата цркве и капела. Сликарство капеле је од посебног историјског значаја, будући да су на крстастом своду насликане сцене српских државних сабора.

Првобитна фреско декорација цркве из XII века у великој мери је страдала и већи део пренет је у Народни музеј у Београду. Очувани фрагменти откривају рад вештих сликара чији линеаран, класичан стил показује одлике Комнинског византијског сликарства тог времена.

Током отоманског периода, као и током светских ратова XX века, манастир је претрпео велика разарања. Археолошки и рестаураторски радови спроведени су између 1960. и 1982. године; 1979, Ђурђеви Ступови уврштени су на Унескову листу светске баштине као део целине Стари Рас и Сопоћани. Крајем XX века, обновљен је монашки живот и спроведене су организоване иницијативе да се црква светог Ђорђа у потпуности обнови.