У селу Наупара, недалеко од Крушевца, налази се истоимени манастир са црквом, данас посвећеној празнику Рођења Богородице. Ова црква подигнута је као придворна, како сазнајемо из повеље коју су издали кнез Лазар и патријарх Спиридон 1382. године. У тој повељи, они су одобрили оснивање манастира Дренче монаху Доротеју и његовом сину јеромонаху Данилу, који су новооснованом манастиру поклонили и двор у Наупари са придворицом. С обзиром да није познато име ктитора пре монашења, постоје различите претпоставке око његовог идентитета, а извесно је да је спадао у ред имућније српске властеле.

Црква је подигнута највероватније у осмој деценији XIV века, по узору на придворну цркву кнеза Лазара у оближњем Крушевцу. У основи је сажети триконхос, са куполом над средишњим делом и кулом-звоником над припратом. Осим скулптуралним украсом, карактеристичним за цркве моравске градитељске школе, фасаде су биле оживљене и сликаном декорацијом. Пластични украс распоређен је у највишим зонама храма, а лепотом се истиче велика розета на западној фасади.

Током истраживачких радова 1992. године, откривени су остаци живописа, који је две године након тога и очишћен. У питању су два слоја сликарства, од којих је старији настао пре 1382. године, што се може закључити на основу остатака ктиторске композиције на јужном зиду припрате на којој је ктитор приказан у световном оделу. У првој зони наоса, делимично су видљиве стојеће фигуре светитеља у јужној певници и на западном зиду. У вишим зонама, виде се остаци сцена из циклуса Великих празника и фрагменти медаљона. У тамбуру куполе, разазнају се остаци представа три старозаветна пророка. Други слој сликарства настао је, највероватније, у другој деценији XV века. Сачувао се, иако незнатно, у припрати, како се може видети на представи Богородице са Христом у лунети изнад улаза у храм и у портрету владара насликаном на јужном делу источног зида припрате.