Саграђен 1370-их година, манастир Раваница је задужбина кнеза Лазара, у којој је и сахрањен после Косовске битке. Од тада, Раваница постаје једно од важнијих места ходочашћа као и значајно средиште културног развоја српског народа. У својој дугој историји, манастир је неколико пута био рушен, а после друге опсаде Беча бива напуштен. Том приликом је велики број монаха био убијен, а остатак братства заједно са остацима кнеза Лазара прелази на територију Аустро-Угарске 1690. године. Манастир је обновљен 1717. године, када се учитељ Стефан враћа у Раваницу и налази манастир напуштен и разорен.

Раваничка црква је први споменик Моравске школе српске средњовековне уметности. Њена основа има облик увећаног тролиста са деветеространом куполом у средини и четири мање осмоугаоне куполе изнад угаоних травеја. Има 62 прозора. Црква је грађена наизменичним редовима камена и опеке. У керамопластичној декорацији коришћене су геометријске шаре, цветни мотиви, зооморфни и антропоморфни облици.

Фреске су рад више уметника који нису радили истовремено, и махом су датиране између 1385. и 1387. Фреске средњег регистра, које су од највеће уметничке вредности, сликала су двојица уметника, од којих је једном име Константин, што нам је познато по потпису који је оставио на фресци светог ратника. Међу истакнутим композицијама су Причешће апостола и Поклоњење Агнецу у олтарској апсиди, као и празнични циклус у горњим регистрима зидова.